Mihej

1 2 3 4 5 6 7


поглавље 1

1 Reè Gospodnja koja dodje Miheju Moreseæaninu za vremena Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih, što vide za Samariju i za Jerusalim.
2 Èujte, svi narodi, slušaj, zemljo i šta je na njoj, i Gospod Bog da vam je svedok, Gospod iz svete crkve svoje.
3 Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svog, i siæi æe, i hodiæe po visinama zemaljskim.
4 I gore æe se rastopiti pred Njim, i doline æe se rasesti, kao vosak od ognja i kao voda što teèe niz strmen.
5 Sve je to za zloèinstvo Jakovljevo i za grehe doma Izrailjevog. Koje je zloèinstvo Jakovljevo? Nije li Samarija? Koje su visine Judine? Nije li Jerusalim?
6 Zato æu uèiniti od Samarije gomilu u polju da se sade vinogradi, i pobacaæu kamenje njeno u dolinu i otkriæu joj temelje.
7 I svi rezani likovi njeni razbiæe se, i svi æe se darovi njeni sažeæi ognjem, i sve æu idole njene potrti, jer od plate kurvarske nakupi, i opet æe biti plata kurvarska.
8 Zato æu plakati i ridati; hodiæu svuèen i go, plakaæu kao zmajevi i tužiæu kao sove.
9 Jer joj se rane ne mogu isceliti, dodjoše do Jude, dopreše do vrata mog naroda, do Jerusalima.
10 Ne javljajte u Gatu, ne plaèite; u Vit-Afri valjaj se po prahu.
11 Izadji, stanovnice safirska, s golom sramotom; stanovnica sananska neæe izaæi; žalost vet-ezilska neæe vam dati stanka.
12 Jer stanovnica marotska tuži za svojim dobrom. Jer sidje zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih.
13 Upregni brze konje u kola, stanovnice lahiska, koja si poèetak grehu kæeri sionskoj, jer se u tebi nadjoše zloèinstva Izrailjeva.
14 Zato pošalji darove Moresetu gatskom; domovi ahsivski prevariæe careve Izrailjeve.
15 Još æu ti dovesti naslednika, stanovnice mariska; doæi æe do Odolama, slave Izrailjeve.
16 Naèini se æelava i ostriži se za milom decom svojom; raširi æelu svoju kao orao, jer se vode od tebe u ropstvo.




поглавље 2

1 Teško onima koji smišljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvršuju, jer im je sila u ruci.
2 Žele njive, i otimaju ih; žele kuæe, i uzimaju; èine silu èoveku i kuæi njegovoj, èoveku i nasledstvu njegovom.
3 Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog neæete izvuæi vratove svoje, niti æete hoditi ponosito, jer æe biti zlo vreme.
4 U ono vreme govoriæe se prièa o vama, i naricaæe se žalosno govoreæi: Propadosmo; promeni deo naroda mog. Kako mi uze! Uzevši njive naše razdeli.
5 Zato neæeš imati nikoga ko bi ti povukao uže za žreb u zboru Gospodnjem.
6 Nemojte prorokovati, neka oni prorokuju; ako im ne prorokuju, neæe odstupiti sramota.
7 O ti, koji se zoveš dom Jakovljev, je li se umalio Duh Gospodnji? Jesu li to dela Njegova? Eda li moje reèi nisu dobre onome koji hodi pravo?
8 A narod se moj pre podiže kao neprijatelj; preko haljine skidate plašt s onih koji prolaze ne bojeæi se, koji se vraæaju iz boja.
9 Žene naroda mog izgonite iz milih kuæa njihovih, od dece njihove otimate slavu moju navek.
10 Ustanite i idite, jer ovo nije poèivalište; što se oskvrni, pogubiæe vas pogiblju velikom.
11 Ako ko hodi za vetrom i kazuje laži govoreæi: Prorokovaæu ti za vino i za silovito piæe, taj æe biti prorok ovom narodu.
12 Doista æu te sabrati svog, Jakove, doista æu skupiti ostatak Izrailjev; postaviæu ih zajedno kao ovce vosorske, kao stado usred tora njihovog, biæe vreva od ljudstva.
13 Pred njima æe iæi koji razbija; oni æe razbiti i proæi kroz vrata, i izaæi æe; i car æe njihov iæi pred njima, i Gospod æe biti pred njima.




поглавље 3

1 Zato rekoh: Èujte, poglavice Jakovljeve i knezovi doma Izrailjevog, ne treba li vam znati šta je pravo?
2 Koji mrzite na dobro, a ljubite zlo, sadirete kožu s njih i meso s kosti njihovih;
3 I jedete meso naroda mog i sadirete kožu s njih i kosti im prebijate, i sasecate kao u lonac i kao meso u kotao.
4 Tada æe vikati ka Gospodu, ali ih neæe uslišiti, nego æe sakriti lice svoje od njih u ono vreme, kako oni zlo radiše.
5 Ovako veli Gospod za proroke koji zavode moj narod, koji grizu zubima svojim i vièu: Mir; i ako im ko ne da ništa u usta, dižu rat na nj.
6 Zato æe vam utvara biti noæ i proricanje vaše tama; i sunce æe zaæi tim prorocima i dan æe im se smraèiti.
7 Tada æe se postideti videoci, i vraèari æe se posramiti, i svi æe zastrti usne svoje, jer neæe biti odgovora Božjeg.
8 Ali ja sam pun sile od Duha Gospodnjeg, i suda i hrabrosti da kažem Jakovu zloèinstvo njegovo i Izrailju greh njegov.
9 Èujte ovo, poglavice doma Jakovljevog i knezovi doma Izrailjevog, koji se gadite na pravdu, i sve što je pravo izvræete;
10 Koji gradite Sion krvlju i Jerusalim bezakonjem.
11 Poglavari njegovi sude po mitu, i sveštenici njegovi uèe za platu, i proroci njegovi gataju za novce, a na Gospoda se oslanjaju govoreæi: Nije li Gospod usred nas? Neæe doæi zlo na nas.
12 Zato æe se s vas Sion preorati kao njiva, i Jerusalim æe postati gomila, i gora od doma visoka šuma.




поглавље 4

1 Ali æe u poslednja vremena biti utvrdjena gora doma Gospodnjeg navrh gora i uzvišena iznad humova, i narodi æe se sticati k njoj.
2 I iæi æe mnogi narodi govoreæi: Hodite, da idemo na goru Gospodnju i u dom Boga Jakovljevog, i uèiæe nas svojim putevima i hodiæemo Njegovim stazama; jer æe iz Siona izaæi zakon i reè Gospodnja iz Jerusalima.
3 I sudiæe medju mnogim narodima, i pokaraæe jake narode nadaleko, i oni æe raskovati maèeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neæe dizati maèa narod na narod, niti æe se više uèiti ratu.
4 Nego æe sedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i neæe biti nikoga da ih plaši; jer usta Gospoda nad vojskama rekoše.
5 Jer æe svi narodi hoditi svaki u ime boga svog; a mi æemo hoditi u ime Gospoda Boga svog uvek i doveka.
6 U to vreme, govori Gospod, sabraæu hrome, i skupiæu odagnane i kojima zlo uèinih.
7 I uèiniæu od hromih ostatak i od odagnanih silan narod; i Gospod æe carovati nad njima na gori Sionu odsada i doveka.
8 I ti, kulo stadu, steno kæeri sionskoj, tebi æe doæi, doæi æe prva vlast, carstvo kæeri jerusalimske.
9 Zašto vièeš tako jako? Nema li cara u tebi? Eda li izgiboše tvoji savetnici, te te obuzeše bolovi kao porodilju?
10 Muèi se i vièi, kæeri sionska, kao porodilja, jer æeš izaæi iz grada i stanovaæeš u polju, i otiæi æeš u Vavilon; onde æeš se osloboditi, onde æe te iskupiti Gospod iz ruku neprijatelja tvojih.
11 A sada se sabraše na te mnogi narodi govoreæi: Da se oskvrni, i da se oèi naše nagledaju Siona.
12 Ali ne znaju misli Gospodnje, niti razumeju namere Njegove, jer ih je skupio kao snoplje na gumno.
13 Ustani i vrši, kæeri sionska, jer æu ti naèiniti rog gvozden, i kopita æu ti naèiniti bronzana, te æeš satrti mnoge narode, i posvetiæu Gospodu blago njihovo i imanje njihovo Gospodu sve zemlje.




поглавље 5

1 Saberi se sada u èete, èetnice, opsedni nas, neka biju prutom po obrazu sudiju Izrailjevog.
2 A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji medju hiljadama Judinim, iz tebe æe mi izaæi koji æe biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od poèetka, od veènih vremena.
3 Zato æe ih ostaviti dokle ne rodi ona koja æe roditi; tada æe se ostatak braæe Njegove vratiti sa sinovima Izrailjevim.
4 I stajaæe i pašæe ih silom Gospodnjom, velièanstvom imena Gospoda Boga svog; i oni æe nastavati, jer æe On tada biti velik do krajeva zemlje.
5 I On æe biti mir; kad dodje Asirac u našu zemlju, i kad stupi u dvore naše, tada æemo podignuti na nj sedam pastira i osam knezova iz naroda.
6 I oni æe opasti zemlju asirsku maèem i zemlju Nevrodovu na vratima njegovim; i On æe nas izbaviti od Asirca kad dodje u našu zemlju i kad stupi na medju našu.
7 I ostatak æe Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa od Gospoda i kao sitan dažd po travi, koja ne èeka èoveka niti se uzda u sinove èoveèje.
8 I ostatak æe Jakovljev biti medju narodima, usred mnogih naroda, kao lav medju zverima šumskim, kao laviæ medju stadima ovaca, koji kad ide tlaèi i rastrže, i nema nikoga da izbavi.
9 Ruka æe ti se uzvisiti nad protivnicima tvojim i svi æe se neprijatelji tvoji istrebiti.
10 I u ono æu vreme, govori Gospod, istrebiti konje isred tebe i potræu kola tvoja.
11 I zatræu gradove u tvojoj zemlji, i razvaliæu sva tvrda mesta tvoja;
12 I istrebiæu vraèanje iz ruku tvojih, i neæeš imati gatare;
13 I istrebiæu likove tvoje rezane i stupove tvoje isred tebe, i neæeš se više klanjati delu ruku svojih;
14 I iskoreniæu gajeve tvoje isred tebe, i raskopaæu gradove tvoje,
15 I izvršiæu osvetu s gnevom i ljutinom na narodima koji ne slušaše.




поглавље 6

1 Slušajte šta govori Gospod: Ustani, sudi se s gorama, i neka èuju humovi glas tvoj.
2 Slušajte, gore i tvrdi temelji zemaljski, parbu Gospodnju, jer Gospod ima parbu s narodom svojim, i s Izrailjem se sudi.
3 Narode moj, šta sam ti uèinio? I èim sam ti dosadio? Odgovori mi.
4 Jer te izvedoh iz zemlje misirske i iskupih iz kuæe ropske i poslah pred tobom Mojsija, Arona i Mariju.
5 Narode moj, opomeni se šta naumi Valak car moavski i šta mu odgovori Valam, sin Veorov, od Sitima do Galgala šta bi, da poznaš pravdu Gospodnju.
6 Sa èim æu doæi pred Gospoda da se poklonim Bogu Višnjem? Hoæu li doæi preda Nj sa žrtvama paljenicama? S teocima od godine?
7 Hoæe li Gospodu biti mile hiljade ovnova? Desetine hiljada potoka ulja? Hoæu li dati prvenca svog za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duše svoje?
8 Pokazao ti je, èoveèe, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da èiniš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?
9 Glas Gospodnji vièe gradu, i ko je mudar vidi ime tvoje; slušajte prut i Onog koji ga je odredio.
10 Nije li jošte u kuæi bezbožnikovoj blago nepravo? I efa krnja, gadna?
11 Hoæe li mi biti èist u koga su merila lažna i u tobocu prevarno kamenje?
12 Jer su bogatuni njegovi puni nepravde, i stanovnici govore laž, i u ustima im je jezik prevaran.
13 Zato æu te i ja biti da oboliš, pustošiæu te za grehe tvoje.
14 Ti æeš jesti, ali se neæeš nasititi, i padanje tvoje biæe usred tebe; i sklanjaæeš, ali neæeš izbaviti, i što izbaviš predaæu maèu.
15 Ti æeš sejati, ali neæeš žeti; ti æeš cediti masline, ali se neæeš namazati uljem, i mast, ali neæeš piti vino.
16 Jer se drže uredbe Amrijeve i sva dela doma Ahavovog, i hodite po savetima njihovim, da te predam u pogibao, i stanovnike njegove u podsmeh, i nosiæete sramotu naroda mog.




поглавље 7

1 Teško meni! Jer sam kao kad se obere letina, kao kad se pabirèi posle branja vinogradskog; nema grozda za jelo, ranog voæa želi duša moja.
2 Nesta pobožnog sa zemlje i nema pravog medju ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svog mrežom.
3 Da èine zlo obema rukama što više mogu, ište knez; i sudija sudi za platu, i ko je velik govori opaèinu duše svoje, i spleæu je.
4 Najbolji je izmedju njih kao trn, najpraviji je gori od trnjaka; dan stražara tvojih, pohodjenje tvoje dodje, sada æe se smesti.
5 Ne verujte prijatelju, ne oslanjajte se na vodju; od one koja ti na krilu leži, èuvaj vrata usta svojih.
6 Jer sin grdi oca, kæi ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su èoveku domaæi njegovi.
7 Ali ja æu Gospoda pogledati, èekaæu Boga spasenja svog; uslišiæe me Bog moj.
8 Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustaæu; ako sedim u mraku, Gospod æe mi biti videlo.
9 Podnosiæu gnev Gospodnji, jer Mu zgreših, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešæe me na videlo, videæu pravdu Njegovu.
10 Neprijateljica æe moja videti, i sram æe je pokriti, koja mi govori: Gde je Gospod Bog tvoj? Oèi æe je moje videti; sada æe se ona pogaziti kao blato na ulicama.
11 U koje se vreme sazidaju zidovi tvoji, u to æe vreme otiæi zapovest nadaleko;
12 U to æe vreme dolaziti k tebi od asirske do tvrdih gradova, i od tvrdih gradova do reke, i od mora do mora, i od gore do gore.
13 A zemlja æe biti pusta sa stanovnika svojih, za plod dela njihovih.
14 Pasi narod svoj s palicom svojom, stado nasledstva svog, koje živi osamljeno u šumi, usred Karmila; neka pasu po Vasanu i po Galadu, kao u staro vreme.
15 Kao u vreme kad si izašao iz zemlje misirske pokazaæu mu èudesa.
16 Narodi æe videti i postideæe se od sve sile svoje; metnuæe ruku na usta, uši æe im zaglušiti.
17 Lizaæe prah kao zmija; kao bubine zemaljske drhæuæi izlaziæe iz rupa svojih; pritrèaæe uplašeni ka Gospodu Bogu našem, i Tebe æe se bojati.
18 Ko je Bog kao Ti? Koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.
19 Opet æe se smilovati na nas; pogaziæe naša bezakonja; baciæeš u dubine morske sve grehe njihove.
20 Pokazaæeš istinu Jakovu, milost Avramu, kako si se zakleo ocima našim u staro vreme.