поглавље 1

1 Od Pavla voljom Božijom pozvanog apostola Isusa Hrista, i od Sostena brata,
2 Crkvi Božijoj koja je u Korintu, osvećenima u Hristu Isusu, pozvanima svetima, sa svima koji prizivaju ime Gospoda našeg Isusa Hrista na svakom mestu i njihovom i našem:
3 Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.
4 Zahvaljujem svagda Bogu svom za vas što vam je dana blagodat Božija u Hristu Isusu,
5 Te se u svemu obogatiste kroza Nj, u svakoj reči i svakom razumu,
6 Kao što se svedočanstvo Hristovo utvrdi medju vama;
7 Tako da nemate nedostatka ni u jednom daru, vi koji čekate otkrivenja Gospoda našeg Isusa Hrista,
8 Koji će vas i utvrditi do samog kraja da budete pravi na dan Gospoda našeg Isusa Hrista.
9 Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina svog Isusa Hrista, Gospoda našeg.
10 Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da svi jedno govorite, i da ne budu medju vama raspre, nego da budete utvrdjeni u jednom razumu i u jednoj misli.
11 Jer sam čuo za vas, braćo moja, od Hlojinih domašnjih da su svadje medju vama,
12 A to kažem da jedan od vas govori: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; a treći: Ja sam Kifin; a četvrti: Ja sam Hristov.
13 Eda li se Hristos razdeli? Eda li se Pavle razape za vas? Ili se u ime Pavlovo krstiste?
14 Hvala Bogu što ja nijednog od vas ne krstih osim Krispa i Gaja;
15 Da ne reče ko da u svoje ime krstih.
16 A krstih i Stefanin dom: dalje ne znam jesam li koga drugog krstio.
17 Jer Hristos ne posla mene da krstim, nego da propovedam jevandjelje, ne premudrim rečima, da ne izgubi silu krst Hristov.
18 Jer je reč krstova ludost onima koji ginu; a nama je koji se spasavamo sila Božija.
19 Jer je pisano: Pogubiću premudrost premudrih, i razum razumnih odbaciću.
20 Gde je premudri? Gde je književnik? Gde je prepirač ovog veka? Ne pretvori li Bog mudrost ovog sveta u ludost?
21 Jer budući da u premudrosti Božijoj ne pozna svet premudrošću Boga, bila je Božija volja da ludošću poučenja spase one koji veruju.
22 Jer i Jevreji znake ištu, i Grci premudrosti traže.
23 A mi propovedamo Hrista razapetog, Jevrejima, dakle, sablazan a Grcima bezumlje;
24 Onima pak koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost.
25 Jer je ludost Božija mudrija od ljudi, i slabost je Božija jača od ljudi.
26 Jer pogledajte znanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po telu, ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih;
27 Nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jako;
28 I što je neplemenito pred svetom i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jeste,
29 Da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom.
30 Iz kog ste vi u Hristu Isusu, koji nam posta premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje.
31 Da (kao što se piše) ko se hvali, Gospodom da se hvali.




поглавље 2

1 I ja došavši k vama, braćo, ne dodjoh s visokom reči ili premudrosti da vam javljam svedočanstvo Božije.
2 Jer nisam mislio da znam šta medju vama osim Isusa Hrista, i to raspetog.
3 I ja bejah medju vama u slabosti, i u strahu i u velikom drhtanju.
4 I reč moja, i poučenje moje ne beše u nadgovorljivim rečima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile.
5 Da vera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj.
6 Ali premudrost govorimo koja je u savršenima, a ne premudrost veka ovog ni knezova veka ovog koji prolaze.
7 Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu našu;
8 Koje nijedan od knezova veka ovog ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.
9 Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dodje, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.
10 A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije.
11 Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božijeg.
12 A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga;
13 Koje i govorimo ne rečima što je naučila čovečija premudrost, nego šta uči Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.
14 A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.
15 Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda.
16 Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo.




поглавље 3

1 I ja, braćo, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima nego kako s telesnima, kao s malom decom u Hristu.
2 Mlekom vas napojih a ne jelom, jer još ne mogaste, i ni sad još ne možete,
3 Jer ste još telesni. Jer gde su medju vama zavisti i svadje i nesloge, niste li telesni, i ne živite li po čoveku?
4 Jer kad govori ko: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; niste li telesni?
5 Ko je dakle Pavle a ko li Apolo do samo sluge kroz koje verovaste, kao što i svakom Gospod dade?
6 Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste.
7 Tako niti je onaj šta koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje te raste.
8 A onaj koji sadi i koji zaliva jednaki su; i svaki će primiti svoju platu po svom trudu.
9 Jer mi smo Bogu pomagači, a vi ste Božija njiva, Božija gradjevina.
10 Po blagodati Božijoj koja mi je dana, ja kao premudri neimar postavih temelj, a drugi zida u visinu; ali svaki neka gleda kako zida.
11 Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onog koji je postavljen, koji je Isus Hristos.
12 Ako li ko zida na ovom temelju, zlato, srebro, drago kamenje, drva seno, slamu,
13 Svakog će delo izaći na videlo; jer će dan pokazati, jer će se ognjem otkriti, i svako delo pokazaće oganj kao što jeste.
14 I ako ostane čije delo što je nazidao, primiće platu.
15 A čije delo izgori, otići će u štetu: a sam će se spasti tako kao kroz oganj.
16 Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božji živi u vama?
17 Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi.
18 Niko neka se ne vara: ako ko medju vama misli da je mudar na ovom svetu, neka bude lud da bude mudar.
19 Jer je premudrost ovog sveta ludost pred Bogom, jer je pisano: Hvata premudre u njihovom lukavstvu.
20 I opet: Gospod zna pomisli mudrih da su ništa.
21 Zato niko da se ne hvali čovekom, jer je sve vaše.
22 Bio Pavle, ili Apolo, ili Kifa, ili svet, ili život ili smrt, ili sadašnje, ili buduće: sve je vaše;
23 A vi ste Hristovi, a Hristos Božji.




поглавље 4

1 Tako da nas drže ljudi kao sluge Hristove i pristave tajna Božijih.
2 A od pristava se ne traži više ništa, nego da se ko veran nadje.
3 A ja malo marim što me sudite vi ili čovečiji dan; a ni sam sebe ne sudim.
4 Jer ne znam ništa na sebi; no zato nisam opravdan, ali Onaj koji mene sudi Gospod je.
5 Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle Gospod ne dodje, koji će izneti na videlo što je sakriveno u tami i objaviće savete srdačne i tada će pohvala biti svakom od Boga.
6 A ovo, braćo moja, prigovorih sebi i Apolu vas radi, da se od nas naučite da ne mislite za sebe više nego što je napisano, i da se koga radi ne nadimate jedan na drugog.
7 Jer ko tebe povišuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio?
8 Eto ste siti, eto se obogatiste, bez nas carujete. O da biste carovali, da bismo i mi s vama carovali!
9 Jer mislim da Bog nas apostole najstražnje postavi, kao one koji su na smrt osudjeni; jer bismo gledanje i svetu i andjelima i ljudima.
10 Mi smo budale Hrista radi, a vi ste mudri u Hristu; mi slabi, a vi jaki; vi slavni, a mi sramotni.
11 Do ovog časa i gladujemo, i trpimo žedj, i golotinju, i muke i potucamo se,
12 I trudimo se radeći svojim rukama. Kad nas psuju, blagosiljamo; kad nas gone trpimo;
13 Kad hule na nas, molimo; postasmo kao smetlište sveta, po kome svi gaze dosad.
14 Ne pišem ja ovo da posramim vas, nego vas učim kao svoju ljubaznu decu.
15 Jer ako imate i trista učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Hristu Isusu rodih jevandjeljem.
16 Nego vas molim, ugledajte se na mene kao i ja na Hrista.
17 Zato poslah k vama Timotija, koji mi je sin ljubazni i verni u Gospodu; on će vam opomenuti puteve moje koji su u Hristu Isusu, kao što svuda i u svakoj crkvi učim.
18 Neki se naduše kao da ja neću doći k vama.
19 Ali ću vam doći skoro, ako Bog da, i neću gledati na reči onih što su se naduli, nego na silu.
20 Jer carstvo Božije nije u reči nego u sili.
21 Šta hoćete? Da dodjem k vama s prutom ili s ljubavi i duhom krotosti?




поглавље 5

1 Vrlo se glasi da je kurvarstvo medju vama, i takvo kurvarstvo kakvo se ni medju neznabošcima ne čuje, da nekakav ima ženu očevu.
2 I vi se još nadimate, mesto da plačete, da se izvadi izmedju vas onaj koji je učinio to delo.
3 Jer ja, koji ako nisam kod vas telom, ali duhom tu živim, već odsudih kao da sam tamo, da se onaj koji je to tako učinio,
4 U ime Gospoda našeg Isusa Hrista kad se saberete vi i moj duh, sa silom Gospoda našeg Isusa Hrista,
5 Da se onaj preda sotoni na mučenje tela, da bi se duh spasao u dan Gospoda našeg Isusa Hrista.
6 Nije dobra hvala vaša. Ne znate li da malo kvasca sve testo ukiseli?
7 Očistite dakle stari kvasac, da budete novo testo, kao što ste presni; jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos.
8 Zato da praznujemo ne u starom kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u presnom hlebu čistote i istine.
9 Pisah vam u poslanici da se ne mešate s kurvarima;
10 I to ja ne rekoh za kurvare ovog sveta, ili tvrdice ili idolopoklonike; jer biste morali izići iz sveta.
11 A sad vam pisah da se ne mešate ako koji koji se brat zove, postane kurvar, ili tvrdica, ili idolopoklonik, ili kavgadžija, ili pijanica, ili hajduk; s takvima da i ne jedete.
12 Jer šta je meni stalo da sudim one koji su napolju? Ne sudite li vi one koji su unutra?
13 A one koji su napolju sudiće Bog. Izvadite zloga izmedju sebe.




поглавље 6

1 Sme li koji od vas, kad ima tužbu na drugog, ići na sud nepravednima, a ne svetima?
2 Ne znate li da će sveti suditi svetu? Kad ćete dakle vi svetu suditi niste li vredni suditi manjim stvarima?
3 Ne znate li da ćemo andjelima suditi, a kamoli stvarima ovog sveta?
4 A vi kad imate tužbe za stvari ovog sveta, uzmete za sudije one koje u crkvi ne broji niko ni u šta!
5 Na sramotu vašu govorim: zar nema medju vama nijednog mudrog koji može rasuditi medju braćom svojom?
6 Nego se brat s bratom sudi, i to pred nevernima!
7 I to je već vrlo sramno za vas da imate tužbe medju sobom. Zašto radije ne trpite nepravdu? Zašto radije ne pregorite štetu?
8 Nego vi sami činite nepravdu i štetu, pa još braći!
9 Ili ne znate da nepravednici neće naslediti carstvo Božije? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni adžuvani, ni muželožnici,
10 Ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstvo Božije neće naslediti.
11 I ovakvi bejaste neki; nego se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda našeg Isusa Hrista i Duhom Boga našeg.
12 Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali neću da šta ovlada mnome.
13 Jela su za trbuh, i trbuh je za jela; ali će Bog i ova i onog pokvariti. A telo nije za kurvarstvo, nego za Gospoda, i Gospod za telo.
14 A Bog i Gospoda podiže, i nas će podići silom svojom.
15 Ne znate li da su telesa vaša udi Hristovi? Hoću li dakle uzeti ude Hristove i od njih načiniti ude kurvine? Bože sačuvaj!
16 Ili ne znate da ko se s kurvom sveže jedno telo s njom postane? Jer, reče, biće dvoje jedno telo.
17 A ko se Gospoda drži jedan je duh s Gospodom.
18 Bežite od kurvarstva; jer svaki greh koji čovek čini osim tela je; a koji se kurva on greši svom telu.
19 Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetog Duha koji živi u vama, kog imate od Boga, i niste svoji?
20 Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u dušama svojim, što je Božije.




поглавље 7

1 A za ono što mi pisaste: dobro je čoveku da se ne dohvata do žene:
2 Ali zbog kurvarstva svaki da ima svoju ženu, i svaka žena da ima svog muža;
3 Muž da čini ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu.
4 Žena nije gospodar od svog tela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svog tela, nego žena.
5 Ne zabranjujte se jedno od drugog, već ako u dogovoru za vreme, da se postite i molite Bogu; i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskuša vašim neuzdržanjem.
6 Ali ovo govorim po svetu a ne po zapovesti;
7 Jer hoću da svi ljudi budu kao i ja; ali svaki ima svoj dar od Boga: ovaj dakle ovako, a onaj onako.
8 A neoženjenim i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao i ja što sam.
9 Ako li se ne uzdrže, neka se žene i udaju; jer je bolje ženiti se negoli upaljivati se.
10 A oženjenim zapovedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne razdvaja
11 (Ako se se pak i razdvoji, da se više ne udaje, ili da se pomiri sa svojim mužem); i muž da ne pušta ženu.
12 A ostalima govorim ja a ne Gospod: ako koji brat ima ženu nekrštenu i ona se privoli živeti s njim, da je ne ostavlja.
13 I žena ako ima muža nekrštenog i on se privoli živeti s njom, da ga ne ostavlja.
14 Jer se posveti muž nekršten ženom krštenom, i posveti se žena nekrštena od muža krštenog; jer inače deca vaša bila bi nečista, a sad su sveta.
15 Ako li se nekršteni razdvaja, neka se razdvoji; jer se brat ili sestra u takvom dogadjaju ne zarobi; jer nas na mir dozva Gospod Bog.
16 Jer šta znaš, ženo, da ako muža spaseš? Ili šta znaš, mužu, da ako ženu spaseš?
17 Samo kao što je Bog razdelio svakome, i kao što je svakog pozvao Gospod onako neka živi. I tako zapovedam po svim crkvama.
18 Je li ko pozvat obrezan, neka se ne gradi neobrezan; ako li je ko pozvat neobrezan, neka se ne obrezuje.
19 Obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje zapovesti Božijih.
20 Svaki neka ostane u onom zvanju u kome je pozvan.
21 Jesi li pozvan rob, ne brini se; nego ako i možeš svoj biti, još radije budi.
22 Jer koji je pozvan u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji, tako i koji je pozvan slobodnjak, rob je Hristov.
23 Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima.
24 Svaki, braćo, u čemu je ko pozvan u onom neka ostane pred Gospodom.
25 A za devojke nemam zapovesti Gospodnje, nego dajem savet, kao koji sam pomilovan od Gospoda, da budem veran.
26 Mislim dakle ovo da će biti dobro za sadašnju nevolju da je čoveku dobro tako biti.
27 Jesi li se privezao za ženu, ne traži da se razrešiš; jesi li se odrešio od žene, ne traži žene.
28 A ako li se i oženiš, nisi sagrešio; i devojka ako se uda, nije sagrešila: ali će imati takvi nevolje telesne; a ja vas žalim.
29 A ovo govorim, braćo, jer je ostalo vreme prekraćeno, da će i oni koji imaju žene biti kao oni koji nemaju;
30 I koji plaču kao koji ne plaču; i koji se raduju kao koji se ne raduju; i koji kupuju kao koji nemaju;
31 I koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju: jer prolazi obličje ovog sveta.
32 A ja hoću da ste vi bezbrižni. Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu;
33 A koji je oženjen brine se za svetsko, kako će ugoditi ženi. Drugo je žena, a drugo je devojka.
34 Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom; a koja je udata brine se za svetsko, kako će ugoditi mužu.
35 A ovo govorim na korist vama samim, ne da vam nametnem zamku na vrat, nego za lepu i pristojnu službu Gospodu bez smetnje.
36 Ako li pak ko misli da je sramota za njegovu devojku kad ostane usedelica, i ne može drugačije biti, neka čini šta hoće, ne greši ako se uda.
37 A koji stoji tvrdo u srcu, i nema nevolje, a ima vlast nad svojom voljom, i ovo je rasudio u srcu svom da zadrži devojku, dobro čini.
38 Tako i onaj koji udaje svoju devojku dobro čini; ali koji ne udaje bolje čini.
39 Žena je privezana zakonom dokle joj god živi muž; a ako joj umre muž, slobodna je za koga hoće da se uda, samo u Gospodu.
40 Ali je blaženija ako ostane tako po mom savetu; jer mislim da i ja imam Duha Božijeg.




поглавље 8

1 A za meso što je klato idolima znamo, jer svi razum imamo. Razum, dakle, nadima, a ljubav popravlja.
2 Ako li ko misli da šta zna, ne zna još ništa kao što treba znati.
3 A ako ko ljubi Boga, Bog ga je naučio.
4 A za jelo idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema drugog Boga osim jednog.
5 Jer ako i ima koji se bogovi zovu, ili na nebu ili na zemlji, kao što ima mnogo bogova i mnogo gospoda:
6 Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj.
7 Ali nema svako razuma; jer neki koji još i sad misle da su idoli nešto, kao idolske žrtve jedu, i savest njihova, slaba budući, pogani se.
8 Ali jelo nas ne postavlja pred Bogom: jer niti ćemo biti veći ako jedemo, ni manji ako ne jedemo.
9 Ali se čuvajte da kako ova sloboda vaša ne postane spoticanje slabima.
10 Jer ako tebe, koji imaš razum, vidi ko u idolskoj crkvi gde sediš za trpezom, neće li njegova savest, slaba budući, osloboditi se da jede idolske žrtve?
11 I s tvog razuma poginuće slabi brat, za kog Hristos umre.
12 Tako kad se grešite o braću, i bijete njihovu slabu savest, o Hrista se grešite.
13 Zato, ako jelo sablažnjava brata mog, neću jesti mesa doveka, da ne sablaznim brata svog.




поглавље 9

1 Nisam li ja apostol? Nisam li sam svoj? Ne videh li ja Isusa Hrista, Gospoda našeg? Niste li vi delo moje u Gospodu?
2 Ako drugima i nisam apostol, ali vama jesam, jer ste vi pečat mog apostolstva u Gospodu.
3 Moj odgovor onima koji me uspitaju ovo je:
4 Eda li nemamo vlasti jesti i piti?
5 Eda li nemamo vlasti sestru ženu voditi, kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa?
6 Ili jedan ja i Varnava nemamo vlasti ovo činiti?
7 Ko vojuje kad o svom trošku? Ili ko sadi vinograd i od rodova njegovih da ne jede? Ili ko pase stado i od mleka stada da ne jede?
8 Eda li ovo govorim po čoveku? Ne govori li ovo i zakon?
9 Jer je u Mojsijevom zakonu napisano: Da ne zavežeš usta volu koji vrše. Eda li se Bog brine za volove?
10 Ili jamačno govori za nas? Jer se za nas napisa: Koji ore treba u nadanju da ore; i koji vrše u nadanju da će dobiti od onog što vrše.
11 Kada mi vama duhovna sejasmo, je li to šta veliko ako mi vama telesna požnjemo?
12 Kad se drugi mešaju u vašu vlast, a kamoli ne bi mi? Ali ne učinismo po vlasti ovoj nego sve trpimo da ne učinimo kakvu smetnju jevandjelju Hristovom.
13 Ne znate li da oni koji čine svetu službu od svetinje se hrane? I koji oltaru služe s oltarom dele?
14 Tako i Gospod zapovedi da oni koji jevandjelje propovedaju od jevandjelja žive.
15 A ja to nijedno ne učinih. I ne pišem ovo da tako bude za mene; jer bih voleo umreti nego da ko slavu moju uništi.
16 Jer ako propovedam jevandjelje, nema mi hvale: jer mi je za nevolju; i teško meni ako jevandjelja ne propovedam.
17 Ako dakle ovo činim od svoje volje, platu imam; a ako li činim za nevolju, služba mi je predata.
18 Kakva mi je dakle plata? Da propovedajući jevandjelje učinim bez plate jevandjelje Hristovo, da ne činim po svojoj vlasti u propovedanju jevandjelja.
19 Jer premda sam slobodan od svih, svima sebe učinih robom, da ih više pridobijem.
20 Jevrejima sam bio kao Jevrejin da Jevreje pridobijem; onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom;
21 Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nisam Bogu bez zakona nego sam u zakonu Hristovom, da pridobijem one koji su bez zakona.
22 Slabima bio sam kao slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kakogod spasem koga.
23 A ovo činim za jevandjelje, da bih imao deo u njemu.
24 Ne znate li da oni što trče na trku, svi trče, a jedan dobije dar? Tako trčite da dobijete.
25 Svaki pak koji se bori od svega se uzdržava: oni dakle da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv.
26 Ja dakle tako trčim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar;
27 Nego morim telo svoje i trudim da kako sam drugima propovedajući izbačen ne budem.




поглавље 10

1 Ali neću vam zatajiti, braćo, da očevi naši svi pod oblakom biše, i svi kroz more prodjoše;
2 I svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru;
3 I svi jedno jelo duhovno jedoše;
4 I svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja idjaše za njima: a stena beše Hristos.
5 Ali mnogi od njih ne behu po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji.
6 A ovo biše ugledi nama, da mi ne želimo zala, kao i oni što želeše.
7 Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što stoji napisano: Sedoše ljudi da jedu i da piju, i ustaše da igraju.
8 Niti da se kurvamo, kao neki od njih što se kurvaše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade.
9 Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše.
10 Niti da vičemo na Boga, kao neki od njih što vikaše, i izgiboše od krvnika.
11 Ovo se pak sve dogadjaše ugledi njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak sveta dodje.
12 Jer koji misli da stoji neka se čuva da ne padne.
13 Drugo iskušenje ne dodje na vas osim čovečijeg; ali je veran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušenjem i kraj, da možete podneti.
14 Zato, ljubazna braćo moja, bežite od idolopoklonstva.
15 Kao mudrima govorim; sudite vi šta govorim.
16 Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristovog?
17 Jer smo jedan hleb, jedno telo mnogi; jer svi u jednom hlebu imamo zajednicu.
18 Gledajte Izrailja po telu: koji jedu žrtve nisu li zajedničari oltara?
19 Šta dakle govorim? Da je idol šta? Ili idolska žrtva da je šta?
20 Nije; nego šta žrtvuju neznabošci, da djavolima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa djavolima.
21 Ne možete piti čaše Gospodnje i čaše djavolske; ne možete imati zajednicu u trpezi Gospodnjoj i u trpezi djavolskoj.
22 Ili da prkosimo Gospodu? Eda li smo mi jači od Njega?
23 Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali sve ne ide na dobro.
24 Niko da ne gleda šta je njegovo, nego svaki da gleda šta je drugog.
25 Sve što se prodaje na mesarnici, jedite, i ništa ne ispitujte savesti radi;
26 Jer je Gospodnja zemlja i šta je na njoj.
27 Ako li vas ko od nevernika pozove, i hoćete ići, jedite sve što se pred vas donese, i ne premišljajte ništa savesti radi.
28 Ako li vam pak ko reče: Ovo je idolska žrtva, ne jedite radi onog koji vam kaže, i radi savesti; jer je Gospodnja zemlja i šta je na njoj.
29 Ali ne govorim za savest tvoju, nego drugog; jer zašto da moju slobodu sudi savest drugog?
30 Ako ja s blagodaću uživam, zašto da se huli na mene za ono za šta ja zahvaljujem?
31 Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite, sve na slavu Božiju činite.
32 Ne budite na sablazan ni Jevrejima, ni Grcima, ni crkvi Božijoj,
33 Kao što ja u svačemu svima ugadjam, ne tražeći svoje koristi nego mnogih, da se spasu.




поглавље 11

1 Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.
2 Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite i držite zapovesti kao što vam predadoh.
3 Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos; a muž je glava ženi; a Bog je glava Hristu.
4 Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.
5 I svaka žena koje se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je svejedno kao da je obrijana.
6 Ako se, dakle, ne pokriva žena, neka se striže; ako li je ružno ženi strići se ili brijati se, neka se pokriva.
7 Ali muž da ne pokriva glavu, jer je obličje i slava Božija; a žena je slava muževlja.
8 Jer nije muž od žene nego žena od muža.
9 Jer muž nije sazdan žene radi nego žena muža radi.
10 Zato žena treba da ima vlast na glavi, andjela radi.
11 Ali niti je muž bez žene ni žena bez muža u Gospodu.
12 Jer kako je žena od muža, tako je i muž iz žene; a sve je od Boga.
13 Sami medju sobom sudite je li lepo da se žena gologlava moli Bogu?
14 Ili ne uči li vas i sama priroda da je mužu sramota ako gaji dugačku kosu;
15 A ženi je slava ako gaji dugačku kosu? Jer joj je kosa dana mesto pokrivala.
16 Ako li je ko svadljiv, mi takav običaj nemamo, niti crkve Božije.
17 Ali ovo zapovedajući ne hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate.
18 Prvo dakle kad se sabirate u crkvu, čujem da imaju raspre medju vama, i nešto verujem od ovog.
19 Jer treba i jeresi da budu medju vama, da se pokažu pošteni koji su medju vama.
20 A kad se skupite na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja.
21 Jer svaki svoju večeru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.
22 Eda li dakle nemate kuća da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? Neću.
23 Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
24 I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.
25 Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.
26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.
27 Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.
28 Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije;
29 Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg.
30 Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.
31 Jer kad bismo sebe rasudjivali, ne bismo osudjeni bili.
32 Ali kad smo sudjeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svetom.
33 Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugog.
34 Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na greh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dodjem.




поглавље 12

1 A za duhovne darove neću vam, braćo, zatajiti.
2 Znate da, kad bejaste neznabošci, idoste k idolima bezglasnim, kako vas vodjahu.
3 Zato vam dajem na znanje da niko ko duhom Božijim govori neće reći: Anatemate Isusa; i niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim.
4 Darovi su različni, ali je Duh jedan.
5 I različne su službe, ali je jedan Gospod.
6 I različne su sile, ali je jedan Bog koji čini sve u svemu.
7 A u svakome se pojavljuje Duh na korist;
8 Jer jednom se daje Duhom reč premudrosti; a drugom reč razuma po istom Duhu;
9 A drugom vera, tim istim Duhom; a drugom dar isceljivanja, po tom istom Duhu;
10 A drugom da čini čudesa, a drugom proroštvo, a drugom da razlikuje duhove, a drugom različni jezici, a drugom da kazuje jezike.
11 A ovo sve čini jedan i taj isti Duh razdeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće.
12 Jer kao što je telo jedno i ude ima mnoge, a svi udi jednog tela, premda su mnogi, jedno su telo: tako i Hristos.
13 Jer jednim duhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili Jevreji, ili Grci, ili robovi, ili sami svoji; i svi se jednim Duhom napojismo.
14 Jer telo nije jedan ud, nego mnogi.
15 Ako kaže noga; ja nisam ruka, nisam od tela; eda li zato nije od tela?
16 I ako kaže uho; ja nisam oko, nisam od tela; eda li zato nije od tela? Kad bi sve telo bilo oko, gde je čuvenje?
17 A kad bi sve bilo čuvenje, gde je mirisanje?
18 Ali Bog postavi sve ude u telu kako je koga hteo.
19 A kad bi svi bili jedan ud, gde je telo?
20 Sad su pak mnogi udi, a jedno telo.
21 Ali oko ne može reći ruci: Ne trebaš mi; ili opet glava nogama: Ne trebate mi.
22 Nego još koji se udi tela čine da su najslabiji najpotrebniji su.
23 I koji nam se čine da su najsramotniji na telu, na one udaramo najveću čast;
24 I nepošteni naši udi najveće poštenje imaju; a pošteni udi ne trebaju. Ali Bog složi telo i najhudjem udu dade najveću čast,
25 Da ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan za drugog.
26 I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udi; a ako li se jedan ud slavi, s njim se raduju svi udi.
27 A vi ste telo Hristovo, i udi medju sobom.
28 I jedne dakle postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, a potom čudotvorce, onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različne jezike.
29 Eda li su svi apostoli? Eda li su svi proroci? Eda li su svi učitelji? Eda li su svi čudotvorci?
30 Eda li svi imaju darove isceljivanja? Eda li svi govore jezike? Eda li svi kazuju?
31 Starajte se, pak, za veće darove; pa ću vam još bolji put pokazati.




поглавље 13

1 Ako jezike čovečije i andjeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.
2 I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
3 I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.
4 Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se,
5 Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,
6 Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
7 Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
8 Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.
9 Jer nešto znamo i nešto prorokujemo;
10 A kad dodje savršeno, onda će prestati šta je nešto.
11 Kad ja bejah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacih detinjstvo.
12 Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.
13 A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća medju njima.




поглавље 14

1 Držite se ljubavi, a starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete.
2 Jer koji govori jezike, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne sluša, a on duhom govori tajne.
3 A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utehu i utvrdjenje.
4 Jer koji govori jezike sebe popravlja, a koji prorokuje crkvu popravlja.
5 Ali ja bih hteo da vi svi govorite jezike, a još više da prorokujete: jer je veći onaj koji prorokuje negoli koji govori jezike, već ako ko kazuje, da se crkva popravlja.
6 A sad, braćo, ako dodjem k vama jezike govoreći, kakvu ću korist učiniti ako vam ne govorim ili u otkrivenju, ili u razumu, ili u proroštvu, ili u nauci?
7 Kao neke stvari bezdušne koje daju glas, bila svirala ili gusle, ako različan glas ne daju, kako će se razumeti šta se svira ili gudi?
8 Jer ako truba da nerazgovetan glas, ko će se pripraviti na boj?
9 Tako i vi ako nerazumljivu reč kažete jezikom, kako će se razumeti šta govorite? Jer ćete govoriti u vetar.
10 Ima na svetu Bog zna koliko različnih glasova, ali nijedan nije bez značenja.
11 Ako dakle ne znam silu glasa, biću nemac onom kome govorim, i onaj koji govori biće meni nemac.
12 Tako i vi, budući da se starate za duhovne darove, gledajte da budete onima bogati koji su na popravljanje crkve.
13 Zato, koji govori jezikom neka se moli Bogu da kazuje.
14 Jer ako se jezikom molim Bogu, moj se duh moli, a um je moj bez ploda.
15 Šta će se dakle činiti? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom.
16 Jer kad blagosloviš duhom kako će onaj koji stoji mesto prostaka reći "Amin" po tvom blagoslovu, kad ne zna šta govoriš?
17 Ti dobro zahvaljuješ, ali se drugi ne popravlja.
18 Hvala Bogu mom što govorim jezike većma od svih vas.
19 Ali u crkvi volim pet reči umom svojim reći, da se i drugi pomognu, nego hiljadu reči jezikom.
20 Braćo! Ne budite deca umom, nego pakošću detinjite, a umom budite savršeni.
21 U zakonu piše: Drugim jezicima i drugim usnama govoriću narodu ovom, i ni tako me neće poslušati, govori Gospod.
22 Zato su jezici za znak ne onima koji veruju, nego koji ne veruju; a proroštvo ne onima koji ne veruju, nego koji veruju.
23 Ako se dakle skupi crkva sva na jedno mesto, i svi uzgovorite jezicima, a dodju i prostaci, ili nevernici, neće li reći da ste poludeli?
24 A ako svi prorokuju, i dodje kakav nevernik ili prostak, bude pokaran od svih i sudjen od svih.
25 I tako tajne srca njegovog bivaju javljene, i tako padnuvši ničice pokloniće se Bogu, i kazaće da je zaista Bog s vama.
26 Šta će se dakle činiti, braćo? Kad se sabirate svaki od vas ima psalam, ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima kazivanje; a sve da biva na popravljanje.
27 Ako ko govori jezikom, ili po dvojica, ili najviše po trojica i to poredom; a jedan da kazuje.
28 Ako li ne bude nikoga da kazuje, neka ćuti u crkvi, a sebi neka govori i Bogu.
29 A proroci dva ili tri neka govore, i drugi neka rasudjuju.
30 Ako li se otkrije šta drugom koji sedi, neka čeka dok prvi ućuti.
31 Jer možete prorokovati svi, jedan po jedan, da se svi uče i svi da se teše.
32 I duhovi proročki pokoravaju se prorocima;
33 Jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svim crkvama svetih.
34 Žene vaše da ćute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da slušaju, kao što i zakon govori.
35 Ako li hoće čemu da se nauče, kod kuće muževe svoje neka pitaju; jer je ružno ženi da govori u crkvi.
36 Eda li od vas reč Božija izidje? Ili samim vama dodje?
37 Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume šta vam pišem, jer su Gospodnje zapovesti.
38 Ako li ko ne razume, neka ne razume.
39 Zato, braćo moja, starajte se da prorokujete, i ne zabranjujte govoriti jezicima.
40 A sve neka biva pošteno i uredno.




поглавље 15

1 Ali vam napominjem, braćo, jevandjelje, koje vam objavih, koje i primiste, u kome i stojite.
2 Kojim se i spasavate, ako držite kako vam objavih; već ako da uzalud verovaste.
3 Jer vam najpre predadoh šta i primih da Hristos umre za grehe naše, po pismu,
4 I da bi ukopan, i da usta treći dan, po pismu,
5 I da se javi Kifi, potom jedanaestorici apostola;
6 A potom Ga videše jednom više od pet stotina braće, od kojih mnogi žive i sad, a neki i pomreše;
7 A potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima;
8 A posle svih javi se i meni kao kakvom nedonoščetu.
9 Jer ja sam najmladji medju apostolima, koji nisam dostojan nazvati se apostol, jer gonih crkvu Božiju.
10 Ali po blagodati Božijoj jesam šta jesam, i blagodat Njegova što je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od svih njih, ali ne ja nego blagodat Božija koja je sa mnom.
11 Bio dakle ja ili oni, tako propovedamo, i tako verovaste.
12 A ako se Hristos propoveda da ustade iz mrtvih, kako govore neki medju vama da nema vaskrsenja mrtvih?
13 I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne usta.
14 A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša.
15 A nalazimo se i lažni svedoci Božiji što svedočimo na Boga da vaskrse Hrista, kog ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju.
16 Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta.
17 A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.
18 Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše.
19 I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi.
20 Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umreše.
21 Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih.
22 Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti.
23 Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku;
24 Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu.
25 Jer Njemu valja carovati dokle ne položi sve neprijatelje svoje pod noge svoje.
26 A poslednji će se neprijatelj ukinuti, smrt.
27 Jer sve pokori pod noge Njegove. Ali kad veli da je sve Njemu pokoreno, pokazuje se da je osim Onog koji Mu pokori sve.
28 A kad Mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu.
29 Šta, dakle, čine oni koji se krste mrtvih radi? Kad mrtvi jamačno ne ustaju, što se i krštavaju mrtvih radi?
30 I mi, zašto podnosimo muke i nevolje svaki čas?
31 Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše slave, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem.
32 Jer ako sam se po čoveku borio sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist ako mrtvi ne ustaju? Da jedemo i pijemo, jer ćemo sutra umreti.
33 Ne varajte se: zli razgovori kvare dobre običaje.
34 Otreznite se jedanput kao što treba, i ne grešite; jer neki ne znaju za Boga, na sramotu vama kažem.
35 Ali će vam reći ko: Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će telu doći?
36 Bezumniče! To što seješ neće oživeti ako ne umre.
37 I što seješ ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kako.
38 A Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo.
39 Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo čovečije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptičije.
40 I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska: ali je druga slava nebeskim, a druga zemaljskim.
41 Druga je slava suncu, a druga slava mesecu, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi.
42 Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost;
43 Seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili;
44 Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno.
45 Tako je i pisano: Prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje.
46 Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno.
47 Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba.
48 Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski.
49 I kako nosimo obličje zemljanog tako ćemo nositi i obličje nebeskog.
50 A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstvo Božije, niti raspadljivost neraspadljivosti nasledjuje.
51 Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti.
52 Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti.
53 Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.
54 A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana: Pobeda proždre smrt.
55 Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?
56 A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon.
57 A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.
58 Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjem znajući da trud vaš nije uzalud pred Gospodom.




поглавље 16

1 A za milostinju svetima, kao što uredih po crkvama galatijskim onako i vi činite.
2 Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dodjem.
3 A kad dodjem, koje nadjete za vredne one ću s poslanicama poslati u Jerusalim neka odnesu vašu pomoć.
4 A ako bude vredno da i ja idem, poći će sa mnom.
5 A k vama ću doći kad prodjem Makedoniju, jer ću proći kroz Makedoniju.
6 A u vas može biti da ću se zabaviti, ili i zimovati, da me vi pratite kud podjem.
7 Sad vas u prolaženju neću videti, a nadam se neko vreme ostati kod vas, ako Gospod dopusti.
8 A u Efesu ću ostati do Trojičina dne;
9 Jer mi se otvoriše velika i bogata vrata, i protivnika ima mnogo.
10 A ako dodje Timotije, gledajte da bude kod vas bez straha; jer on radi delo Gospodnje kao i ja.
11 Da ga niko, dakle, ne prezre, nego ga ispratite s mirom da dodje k meni; jer ga čekam s braćom.
12 A za brata Apola, mnogo ga molih da dodje k vama s braćom: i nikako ne beše mu volja da sad dodje; ali će doći kad imadbude kad.
13 Pazite, stojte u veri, muški se držite, utvrdjujte se.
14 Sve da vam biva u ljubavi.
15 Molim vas, pak, braćo, znate dom Stefanin da je novina od Ahaje, i na služenje svetima odredi se;
16 Da ste i vi pokorni takvima, i svakome koji pomaže i trudi se.
17 Ali se obradovah dolasku Stefaninom i Fortunatovom i Ahajikovom, jer mi oni nadoknadiše što sam bio bez vas;
18 Jer umiriše duh moj i vaš. Prepoznajte, dakle, takve.
19 Pozdravljaju vas crkve azijske. Pozdravljaju vas u Gospodu mnogo Akila i Priskila s domašnjom svojom crkvom.
20 Pozdravljaju vas braća sva. Pozdravite jedan drugog celivom svetim.
21 Pozdravljam vas ja, Pavle svojom rukom.
22 Ako ko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista da bude proklet, maran ata.
23 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista s vama;
24 I ljubav moja sa svima vama u Hristu Isusu. Amin.