Jakovljeva

1 2 3 4 5


поглавље 1

1 Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge, svima dvanaest kolena rasejanim po svetu pozdravlje.
2 Svaku radost imajte, braćo moja, kad padate u različne napasti,
3 Znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje;
4 A trpljenje neka delo dovršuje, da budete savršeni i celi bez ikakve mane.
5 Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se;
6 Ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću.
7 Jer takav čovek neka ne misli da će primiti šta od Boga.
8 Koji dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim.
9 A poniženi brat neka se hvali visinom svojom;
10 A bogati svojom poniznošću; jer će proći kao cvet travni.
11 Jer sunce ogreja s vrućinom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena pogibe; tako će i bogati u hodjenju svom uvenuti.
12 Blago čoveku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiće venac života, koji Bog obreče onima koji ga ljube.
13 Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga;
14 Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuče i mami.
15 Tada zatrudnevši slast radja greh; a greh učinjen radja smrt.
16 Ne varajte se, ljubazna braćo moja!
17 Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka;
18 Jer nas dragovoljno porodi rečju istine, da budemo novina od Njegovog stvorenja.
19 Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se.
20 Jer srdnja čovečija ne čini pravde Božije.
21 Zato odbacite svaku nečistotu i suvišak zlobe, i s krotošću primite usadjenu reč koja može spasti duše vaše.
22 Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe.
23 Jer ako ko sluša reč a ne tvori, on je kao čovek koji gleda lice tela svog u ogledalu;
24 Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše.
25 Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac dela, onaj će biti blažen u delu svom.
26 Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezik svoj, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.
27 Jer vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjenog od sveta.




поглавље 2

1 Braćo moja! U veri Gospoda našeg slavnog Isusa Hrista ne gledajte ko je ko;
2 Jer ako dodje u crkvu vašu čovek sa zlatnim prstenom i u svetloj haljini, a dodje i siromah u rdjavoj haljini,
3 I pogledate na onog u svetloj haljini, i kažete mu: Ti sedi ovde lepo, a siromahu kažete: Ti stani tamo, ili sedi ovde niže podnožja mog;
4 I ne rasudiste u sebi, nego biste sudije zlih pomisli.
5 Čujte, ljubazna braćo moja, ne izabra li Bog siromahe ovog sveta da budu bogati verom, i naslednici carstva koje obreče onima koji njega ljube?
6 A vi osramotiste siromaha. Nisu li to bogati koji vas muče i vuku vas na sudove?
7 Ne hule li oni na dobro ime vaše kojim ste se nazvali?
8 Ako, dakle, zakon carski izvršujete po pismu: Ljubi bližnjeg kao samog sebe, dobro činite;
9 Ako li gledate ko je ko, greh činite, i bićete pokarani od zakona kao prestupnici;
10 Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve,
11 Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona.
12 Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti sudjeni;
13 Jer će onome biti sud bez milosti koji ne čini milosti; i hvali se milost na sudu.
14 Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima veru a dela nema? Zar ga može vera spasti?
15 Ako, na primer, brat i li sestra goli budu, ili nemaju šta da jedu,
16 I reče im koji od vas: Idite s mirom, grejte se, i nasitite se, a ne da im potrebe telesne, šta pomaže?
17 Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi.
18 No može ko reći: Ti imaš veru, a ja imam dela. Pokaži mi veru svoju bez dela svojih, a ja ću tebi pokazati veru svoju iz dela svojih.
19 Ti veruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i djavoli veruju, i drhću.
20 Ali hoćeš li razumeti, o čoveče sujetni! Da je vera bez dela mrtva?
21 Avraam otac naš ne opravda li se delima kad prinese Isaka, sina svog, na oltar?
22 Vidiš li da vera pomože delima njegovim, i kroz dela svrši se vera?
23 I izvrši se pismo koje govori: Avraam verova Bogu, i primi mu se u pravdu, i prijatelj Božji nazva se.
24 Vidite li, dakle, da se delima pravda čovek, a ne samom verom?
25 A tako i Raav kurva ne opravda li se delima kad primi uhode, i izvede ih drugim putem?
26 Jer, kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dobrih dela mrtva.




поглавље 3

1 Ne tražite, braćo moja, da budete mnogi učitelji, znajući da ćemo većma biti osudjeni,
2 Jer svi pogrešujemo mnogo puta. Ali ko u reči ne pogrešuje, onaj je savršen čovek, može zauzdati i sve telo.
3 Jer gle, i konjima mećemo žvale u usta da nam se pokoravaju, i sve telo njihovo okrećemo.
4 Gle i ladje, ako su i velike i silni ih vetrovi gone, okreću se malom krmicom kuda hoće onaj koji upravlja.
5 A tako je i jezik mali ud, i mnogo čini. Gle, mala vatra, i kolike velike šume sažeže.
6 I jezik je vatra, svet put nepravde. Tako i jezik živi medju našim udima, poganeći sve telo, i paleći vreme života našeg, i zapaljujući se od pakla.
7 Jer sav rod zverinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu čovečijem;
8 A jezik niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga.
9 Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime kunemo ljude, koji su stvoreni po obličju Božijem.
10 Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braćo moja, da ovo tako biva.
11 Eda li može izvor iz jedne glave točiti slatko i gorko?
12 Može li, braćo moja, smokva masline radjati ili vinova loza smokve? Tako nijedan izvor ne daje slane i slatke vode.
13 Ko je medju vama mudar i pametan neka pokaže od dobrog življenja dela svoja u krotosti i premudrosti.
14 Ako li imate gorku zavist i svadju u srcima svojim, ne hvalite se, ni lažite na istinu.
15 Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, djavolska.
16 Jer gde je zavist i svadja onde je nesloga i svaka zla stvar.
17 A koja je premudrost odozgo ona je najpre čista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, bez hatera, i nelicemerna.
18 A plod pravde u miru seje se onima koji mir čine.




поглавље 4

1 Otkuda ratovi i raspre medju nama? Ne otuda li, od slasti vaših, koje se bore u vašim udima?
2 Želite i nemate; ubijate i zavidite, i ne možete da dobijete; borite se i vojujete, i nemate, jer ne ištete.
3 Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u slastima svojim trošite.
4 Preljubočinci i preljubočinice! Ne znate li da je prijateljstvo ovog sveta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božji postaje.
5 Ili mislite da pismo uzalud govori: Duh koji u nama živi mrzi na zavist?
6 A On daje veću blagodat. Jer govori: Gospod suproti se ponositima, a poniženima daje blagodat.
7 Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se djavolu i pobeći će od vas.
8 Približite se k Bogu, i On će se približiti k vama. Očistite ruke, grešnici, popravite srca svoja, nepostojani.
9 Budite žalosni i plačite i jaučite: smeh vaš neka se pretvori u plač, i radost u žalost.
10 Ponizite se pred Gospodom, i podignuće vas.
11 Ne opadajte jedan drugog, braćo; jer ko opada brata ili osudjuje brata svog opada zakon i osudjuje zakon, a ako zakon osudjuješ, nisi tvorac zakona, nego sudija.
12 Jedan je zakonodavac i sudija, koji može spasti i pogubiti; a ti ko si što drugog osudjuješ?
13 Slušajte sad vi koji govorite: Danas ili sutra poći ćemo u ovaj ili onaj grad, i sedećemo onde jednu godinu, i trgovaćemo i dobijaćemo.
14 Vi koji ne znate šta će biti sutra. Jer šta je vaš život? On je para, koja se zamalo pokaže, a potom nestane.
15 Mesto da govorite: Ako Gospod htedbude, i živi budemo učinićemo ovo ili ono.
16 A sad se hvalite svojim ponosom. Svaka je hvala takva zla.
17 Jer koji zna dobro činiti i ne čini, greh mu je.




поглавље 5

1 Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas.
2 Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci;
3 Zlato vaše i srebro zardja, i rdja njihova biće svedočanstvo na vas: izješće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane.
4 Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dodje do ušiju Gospoda Savaota.
5 Veseliste se na zemlji, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja.
6 Osudiste, ubiste pravednika, i ne brani vam se.
7 Trpite, dakle, braćo moja, do dolaska Gospodnjeg. Gle, težak čeka plemeniti rod iz zemlje, i rado trpi dok ne primi dažd rani i pozni.
8 Trpite, dakle, i vi i utvrdite srca svoja, jer se dolazak Gospodnji približi.
9 Ne uzdišite jedan na drugog, braćo, da ne budete osudjeni: gle, sudija stoji pred vratima.
10 Uzmite, braćo moja, za ugled stradanja proroke koji govoriše u ime Gospoda.
11 Gle, blažene nazivamo one koji pretrpeše. Trpljenje Jovljevo čuste, i posledak Gospodnji videste: jer je Gospod milostiv i smiluje se.
12 A pre svega, braćo moja, ne kunite se ni nebom ni zemljom, ni drugom kakvom kletvom; nego neka bude šta jeste da, i šta nije ne, da ne padnete pod sud.
13 Muči li se ko medju vama, neka se moli Bogu; je li ko veseo neka hvali Boga.
14 Boluje li ko medju vama, neka dozove starešine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim, i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje.
15 I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; i ako je grehe učinio, oprostiće mu se.
16 Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe, i molite se Bogu jedan za drugog, da ozdravljate; jer neprestana molitva pravednog mnogo može pomoći.
17 Ilija beše čovek smrtan kao i mi, i pomoli se Bogu da ne bude dažda, i ne udari dažd na zemlju za tri godine i šest meseci.
18 I opet se pomoli i nebo dade dažd, i zemlja iznese rod svoj.
19 Braćo! Ako ko od vas zadje s puta istine, i obrati ga ko,
20 Neka zna da će onaj koji obrati grešnika s krivog puta njegovog spasti dušu od smrti, i pokriti mnoštvo greha.